06 април 2018

Албајсин

Албајсин је једна од сенки Гранаде.

Најпре плагијат са Википедије:

Албајсин је четврт у граду Гранади у којој се налазе кривудаве уличице из периода маварске владавине Гранадом. Албајсин је 1994. године увршћена на УНЕСКО-ву листу светске баштине у склопу заштићене целине Алхамбра, Хенералифе и Албајсин, Гранада.


 







Налази се на узвишењу које гледа на Алхамбру и многи туристи одлазе у Албајсин да би имали добар поглед на утврђење Алхамбре. У Албајсину се налазе остаци комплекса арапског купатила, археолошки музеј Гранаде и црква Сан Салвадор (шп. San Salvador), која је изграђена на остацима маварске џамије. У Албајсину се, такође, налазе и куће из маварског периода, бројни ресторани и неколико улица чији су ресторани инспирисани северном Африком.
--






Сад мало ја: Албајсин је за Гранаду оно што је Гардош за Земун. Међутим, мало шта је остало заиста романтично; све куће су врло налик једна на другу, остаци арапске архитектуре се тек назиру ту и тамо. Зависно од оријентације, пола Лабајсина гледа на Гранаду (и ту туриста – нити било чега другог, заправо – скоро да и нема, али зато адолесценти обожавају тај део, јер могу на миру да се штекну и блеје) а пола на Алхамбру (и тамо је туристички пакао).

У туристичком делу су концентрисани талибани, што као улични продавци ђинђува, што (доминантно) као власници угоститељских објеката. Уопште, атмосфера горе је таква да се Изабела и Фернандо окрећу у гробу, if you know what I mean.





Улице су стрме и тесне и добар део кућа нема физичке могућности за прилаз аутомобилом. Становништво тог дела града је углавном маторо, у суштини, тамо живи ко мора. Албајсин је занимљиво проћи једном или двапут, после тога је досадан. Да није заиста лепог погледа, и то једном би му било много.

















Нема коментара:

Постави коментар