Албајсин је четврт у граду Гранади у
којој се налазе кривудаве уличице из периода маварске владавине Гранадом.
Албајсин је 1994. године увршћена на УНЕСКО-ву листу светске баштине у склопу
заштићене целине Алхамбра, Хенералифе и Албајсин, Гранада.
Налази се на узвишењу које гледа на Алхамбру и многи туристи одлазе у Албајсин да би имали добар поглед на утврђење Алхамбре. У Албајсину се налазе остаци комплекса арапског купатила, археолошки музеј Гранаде и црква Сан Салвадор (шп. San Salvador), која је изграђена на остацима маварске џамије. У Албајсину се, такође, налазе и куће из маварског периода, бројни ресторани и неколико улица чији су ресторани инспирисани северном Африком.
--
Сад мало ја: Албајсин је за Гранаду оно што је Гардош за Земун. Међутим, мало шта је остало заиста романтично; све куће су врло налик једна на другу, остаци арапске архитектуре се тек назиру ту и тамо. Зависно од оријентације, пола Лабајсина гледа на Гранаду (и ту туриста – нити било чега другог, заправо – скоро да и нема, али зато адолесценти обожавају тај део, јер могу на миру да се штекну и блеје) а пола на Алхамбру (и тамо је туристички пакао).У туристичком делу су концентрисани талибани, што као улични продавци ђинђува, што (доминантно) као власници угоститељских објеката. Уопште, атмосфера горе је таква да се Изабела и Фернандо окрећу у гробу, if you know what I mean.
Улице су стрме и тесне и добар део кућа нема физичке могућности за прилаз аутомобилом. Становништво тог дела града је углавном маторо, у суштини, тамо живи ко мора. Албајсин је занимљиво проћи једном или двапут, после тога је досадан. Да није заиста лепог погледа, и то једном би му било много.
Нема коментара:
Постави коментар