Алхамбра

Немојте се разочарати; нећу писати (много) о Алхамбри.

Други су писали много више и много боље; навешћу само Вашингтона Ирвинга, човека који је пре тек мало мање од два века модерном свету скренуо пажњу на Алхамбру, која је у његово време била тек почела да се опоравља од ништавности и рушења у коју је запала – и то огромном већином захваљујући Французима, који су током окупације Шпаније препознали шта она представља и спасили је од извесне пропасти.

Оно што ћу рећи о Алхамбри: Да, она је и сад прелепа и може се рећи да је једно од најлепших, ако не и најлепше, људском руком створено место на нашој планети. Али она је тек сенка оног што је била у време највеће моћи Умајадског калифата на Иберијском полуострву.

Ходаћете (јер, бар једном у животу морате – ако се нешто од (умерено) далеких путовања мора поновити, то је посета Алхамбри) тим ходницима и вртовима и гледаћете како оно што је после опсежне реконструкције остало од остатка лепотом превазилази толике ствари које су сад целе… И свакако дођите у пролеће, кад и мирис њених цветова и мирис који јој доноси дах Снежне Планине (јер, Сијера Н(и)евада управо то значи), планине која је чини рајем усред 

 Андалузијске полупустиње, мирише на ново рађање и живот.

Легенде кажу да је оснивач и први градитељ Алхамбре у темеље уткао моћну магију, која не дозвољава да се Алхамбра икад сруши. Прича можда није истинита, али заслужује да буде.

Пређимо сад (ех) на практичне ствари.

1.       Данас само неорганизовани људи купују карте на лицу места уместо преко интернета. Кад је реч о онлајн куповини карата за Алхамбру, ухватићете се за главу – распродате су месецима унапред (за главну сезону) и тек у случају да је временска прогноза за наредне дане нешто типа смак света, пустиће вишак карата у продају. Јесте, ово су све прљави маркетиншки трикови, али то вам је… планирајте Алхамбру месецима унапред.

2.       Ако сте се ипак обрели (у Гранади или близу термина) без карте, имате две могућности:
а) куповина на шалтерима на улазу у Алхамбру, врло ограничен број, дођете к'о за заказивање за пасош ако мислите нешто да урадите;
б) куповина у Гранади, у Corral del Carbon (у центру центра, тешко промашити), цена иста или занемарљиво већа;
в) у агенцијама, по „јебига, што ниси мислио на време“ цени…

3.       Коју год комбинацију да узмете, циљајте да улазите у Алхамбру (нарочито ако идете и у палату, не само у вртове) у првој тури, гужва ће тад бити умеренија а можда имате среће и да будете сами. Такође, рачунајте да вам за посету без трчања и нервозе треба пет сати, а ако планирате да уживате у свему што вам се допадне, рачунајте и на више

4.       У правилима пише, нема великог пртљага и нема селфи-стикова. За пртљаг није тачно, могу и ранчине, само морате да их гурнете на једно раме и напред, а ако вам је у Алхамбри главно да имате селфи стик (којима азијати машу све у 16, шта правила), обавезно идите на ставку бр. 5 и баците се одатле.

5.       Torre de la Vela, црвена кула и читав комплекс тврђаве, занимљиви су само ако немате прилику да обиђете Гранаду, јер му је основна сврха да служи као видиковац. Ако ћете обилазити Албиацин и друга висока места, слободно можете да прескочите црвену кулу и да уштеђено време проведете другде.

 

6.       Можете (морате?) понети храну и пиће, али будите дискретни и у памет приликом конзумације, у преводу, или тамо где су киосци или у неком од дискретнијих места у пространим вртовима.

7.       Ако је икако могуће, избегните облачне дане. За унутрашњост је свеједно, али вртови су мртви ако их не греје сунце.

8.       Немојте да време у Алхамбри потрошите зевајући у оно што вам служи као фотоапарат у настојању да дигитализујете целу тврђаву. Профи фотке, мноооого боље од ваших, могу се наћи и на интернету и у литератури. Штедите време на уживање и сликајте само себи драгоцене и посебне детаље (:уздах: Не, при том не мислим на 450 селфија за Инстаграм.)