Малага (све оно што море треба да буде)

 Прво одредиште за протекли викенд била је Малага. Удаљена је тричавих 160 км и до ње се стиже за лаганих сат и по. Из неког разлога од овог града нисам очекивао ништа посебно, али сад могу да кажем да ћу се бааааш пријатно изненадити ако из неког од градова који су нам још у плану понесем бољи утисак.

Видите ли планину?

 Да цитирам сапутницу, „Малага је оно што Будва жели да буде“. Неее. Будва не може да замисли да места као што је Малага уопште постоје.

О чему трабуњам?

У мом, 'ајд да кажемо, ограниченом искуству са местима на којима се може отићи на море (уз одређен изузетак Дубровника, остале приморске градове у Хрватској / ех-СФРЈ нисам још имао прилике да посетим), постоје два типа летовалишта:

1. Селендра која је схватила да ће јој туризам донети стоструко више новца од свих убогих привредних грана којима се пре тога бавила (читај рибарење маслињаци виногради козе).

Транзиција на туризам је изведена на два начина:

а) Село је набијено у јаругу из које не може да се изађе. Већ три века постојећи смештајни капацитети су адаптирани тако да постану погодни за смештај туриста и друге активности усмерене на отимање пара;

б) Село/град је таворило у својој долини/равници до експлозије мас-туризма. Постоји изузетно оштар прелаз из старог дела села/града у нови, стихијски су прављене огромне спаваонице (апартмани, хотели, пансиони) које по неколико пута превазилазе величину родног места и по правилу се претварају у град духова кад прође сезона, или,

2. Издвојени туристички објекти, хотел(и) на голој ледини и нигде ништа около.

Малага је стари град, који је имао простора да се шири и урбано и туристички, на време је препознао значај туризма и то је извео плански, промишљено и са свешћу да се ту живи и ван сезоне.

Мада, сезона у Малаги никад заиста и не престаје. Можда не може да се купа, али свакако може да се побегне од прелепе климе северозападне Европе током зимског дела године.

Викенд-посетиоци ће моћи да виде само неколико ствари:

1. Старо градско језгро; За њега важи оно што сам рекао и за Толедо, само је контраст још израженији. Главне туристичке улице су одвратно закрчене туристима (а већ сви знамо на каквом су гласу они који чине највећи део њих, енглези) и туристичким џиџабиџарницама, али за разлику од Толеда, старо-старо градско језгро није очувано и гро фасада потиче са краја 19. и почетка 20. века. Стари центар Малаге је оно што би београдски Стари град могао да буде да кроз њега није прошло претходних 80 година и она количина саобраћаја.

Али, у суштини, то је једна веееелика Кнез Михаилова која мирише на море и четинаре и где уместо на енглеском све пише на шпанском.

Кад смо код тога, још увек ми предстоји да видим земљу у којој је 95% фирми и натписа написано на енглеском, као што је случај код нас, јер тако звучи моћније, озбиљније, елитније, престижније. Поен за светску и широкогруду Србију, цркли дабогда душмани од хроничног тровања празилуком.

Кад се изађе из главних улица, добија се исто то, само са оронулијим фасадама и тешњим улицама - опет, као Толедо, али са мање шмека и много савременије. Ништа посебно.

Оно право, због чега вреди доћи у Малагу, је модеран део града. Имало се простора - остави ширине. Пусти свуда по парк. Загусти зеленило и тамо где нема парка, треба нам хладовина. Отерај шеталиште 100 метара од плаже. Угоститељ има свој простор и не може да се шири по плажи и шеталишту како му је воља. Не може ни кафић на кафић - зна се растојање. Имамо шетаче, џогере, бициклисте, ролераше... дај свима посебан простор и дај још једну траку, нек' се нађе.

Тушеви и ве-це на плажи? На свако мало, бесплатни, чисти.

 Плаже... ја сам у оних 3% светске популације која мрзи пешчане плаже, али опет морам да кажем да су одличне (бар док фурају на 3% капацитета 😁). Има их потпуно голих, а има их који су каменим насипима у облику сидра подељене на базенчиће пречника 100-ак метара - то камење у комбинацији са чистом водом ће свакако улепшати живот онима који површину користе само за узимање ваздуха.

И трактори-чистачи у највеће припремају плаже за сезону - дрљају, ору, равнају и ваде коров и оно мало људског смећа пре почетка сезоне.

 

 

Део града који није на мору... Малага има 600 хиљада становника, у шта ми је било тешко да поверујем док нисам видео град својим очима, са видиковца.

Кад смо код тога, у ужем центру града има 3 видиковца.

Први који ће видети туристи на ножни погон је тврђава начохерена на прве обронке, Алказаба де Малага. Њени бедеми су на пуких 50-ак метара од мора, улаз се плаћа а код нас, фала богу, има старих градова за џ. Други, до које извлаче аутобуси и таксији (или шетња кроз веома леп парк) је тврђава навр' тог истог брда илити Гибралфаро. Улаз се плаћа, гужва је страшна а једва 150 метара ни улицу је бесплатан видиковац који нуди отприлике 95% истог погледа вредног помена.

 

Трећи видиковац је на суседном брду (тамо где су репетитори - La Mania у Гугл ертету) и до њега је сумануто ићи пешице, али уз бицикле се то решава за 15-ак минута бректања уз поган успон. Одатле се отвара поглед на целу Малагу с изузетком онога што сте видели са бесплатног видиковца испод Гибралфара. Место је прилично забачено за нешто што стоји усред града – рампа спречава да се путем који води до репетитора колима одмакне на више од 100 м од последњих кућа, тако да дању можете да очекујете присуство људи који своје диско пљуге воле да конзумирају уз чашицу погледа, а увече и ноћу... па, лако је замислити ;)

Са Маније ћете видети све врсте урбанистичких благодети које планска градња носи становницима Малаге - од издвојених стамбених јединица типа две зграде са заједничким базеном до кружних токова са јапанским вртом/фонтаном (хм, кружни ток са фонтаном, то сам негде већ чуо) којој је очигледно једина намена да станарима околних зграда улепшава поглед на улицу, јер се са нивоа улице не види ништа.

О малим приватним вилама са нестварно уређеним двориштем препуним зеленила, из којих се само назире матори цреп на некој давнашњој хацијендици, која се сад затекла на пет минута од центра нећу ништа ни да причам...

 

Што се тиче проласка улицама мало старијег модерног дела... па, као што рекох, баш ништа не бих имао против тога да се к'о пензос скрасим у некој од оних лепих, тихихзградица у сенци платана и еукалиптуса. Чудо да је милион шваба и енглеза дошло на исту идеју.

  
 

 

За обилазак Малаге уз помоћ бицикли био нам је довољан један дан. Општи закључак нам је да би баш ваљало доћи у касну јесен и инсталирати се на оним уредним плажама, у хладу неке палме, на десетак дана испаше мозга с књигом у руци.

 

Још једна светла тачка боравка је био и смештај - зачуђујуће јефтин (осетно испод 30 за нас двоје за једну ноћ), у пренамуњеној кући на 500 метара од мора, са чуварком Еленом, Рускињом из Украјине, која нас је удавила у (непланираној) вечери и (урачунатом) доручку - ово је за сада једина особа која нас је питала једемо ли за доручак оне слатке папазјаније или нешто конкретно 💗

Поука текста? Идите у Малагу!