Гранада на шпанском значи нар. Ова воћка налази се и на застави Гранаде. Ако Гранада има симбол, то су нар... и Алхамбра.
Али душа Гранаде је на другом месту.
Деца града вероватно не могу да препознају песму коса. Али, то је она, најлепша од свих птичјих песама, која се чује у шуми у сумрак и ујутру. Многи сматрају (и ја међу њима) да титулу птице која најлепше пева заслужује кос, а не славуј. Умилна песма славуја у глуво доба ноћи, кад се ништа друго не чује, свакако је прелепа, али песма коса је оно што носи енергију и радост живота, у много већој мери од песме славуја, која је по својој свечаности и атмосфери готово литургијска, сетнија.
Гранада је препуна косова. А сад, у пролеће, са сваког другог дрвета, од јутра до мрака одзвања песма косова.
Душа Гранаде, то је песма ове мале птице. Нека се чује међу овим брдима и кад зидине Алхамбре буду давно расточене...
Нема коментара:
Постави коментар