Како сам замало опет купио скије

20. 3. 2018.

Кад сам се прошле године после 20 година паузе вратио скијању, био сам у тешком заостатку – имао сам прастаре, демоде, технолошки превазиђене, неструкиране еланке. Возио сам неколико дана на њима и како сам извлачио из нафталина и побољшавао давно архивиране скијашке форе, то ме више копкало шта нуде те „нове“ скије. Тешко жабу у воду, негде око половине зимовања обрех се на новим скијама. Брзо сам провалио основе карвинга и самонаучио се до нивоа где би ми за даљи знатнији напредак требала озбиљна инструктажа – то се сигурно неће десити, али и немам нарочитих аспирација да будем светски шампион.

Дакле, дотерао сам се до оваквих и онаквих граница. Ту се поставља вечито питање, шта кочи даљи напредак, одсуство знања или технички услови? Кад сам обнављао опрему, водио сам се оним „да није најјефтиније, нека средњикава класица ће да ради“ – и факат, то ради посао. Али, може ли то боље?

Наравно, кренуло је да ме копка како би било стати на скије више класе.

Интернет истраживање није уродило плодом. По оном што тамо пише, моје вештине су охохо напредне, и самим тим сам зрео за напредне скије. С друге стране, одасвуд ће вас засути информацијама да су профи скије језиво круте, тешке за сарадњу, ужасно умарају и да си, све у свему, нај***о ако станеш на њих а ниси елита огромне снаге и најтананијих финеса у ногама.

Међутим, како би наука рекла, јебеш сву теорију без пробе у пракси.

Покушао сам да се докопам скија истог произвођача (није битно који је произвођач, ко препозна негде на сликама, ако их буде, препознао је) у одговарајућој класи, да их тестирам један дан у домаћим условима. Нажалост, скије нису биле доступне за мој термин а и рентијер ме је сачекао са „Аха, а што баш те скије – да пробаш како се понашају боље скије? Ма какви, нема шансе, то ће да те избаца, убије… Мислим, узми ти ако хоћеш, али…“

Тако ти је то, нема средине. Ако не заузмеш директорски став, сви те доживе као чистачицу.

Тако да од свега тога не беше ништа до јуче, кад сам у доконом поподневном зујању закачио оком баш „оне“ скије, по прилично повољној цени и позивом „Пробајте пре куповине“. Ха! Систем рентираш на дан, па ако купиш, рента џ, овако рента к'о рента. Нисам добио тај модел (ех) – дадоше ми знатно старији, али, како се каже, да је иједан произвођач направио револуцију новим моделом, то би се одмах сазнало.

Не знам да ли сам икад видео више злостављане скије. Изгледале су као добрано ислужено средњовековно оружје: убијене, искрзане, изгребане, расточене, од живота одваљене. Међутим, клизна површина и рубови су били здрави и читави.

Обрех се тако данас у Сестријереу („братско“ скијалиште у Италији 30-ак км одавде), за које се испоставило да је идеално скијалиште, како за редовно скијање, тако и за иживљавање при тестирању. Дугачке, широке, прегледне црне и црвене стазе, од идеално равних до унакажених хупсерима. Заправо, била је само једна покривена хупсерима, и то прилично зај***на црна са гадним нагибима и кривинама.

И тако… отиснух се низ прву стазу за тај дан.

Прва помисао ми је била „Ау, колико су круте“. На првој неравнини на стази су ми зазвецкале пломбе. Те скије не упијају ништа, само као праћка избаце то право у тебе. Прве две вожње су ми прошле у фазону „ништа посебно“, међутим, негде на трећем-четвртом спусту сам почео да им капирам форе и потребне разлике у приступу.

У суштини, најлакше је направити паралелу са спортским аутомобилом. Моћна машина коју ћеш очас послати репом напред кроз кривину ако не знаш шта радиш. Основна замерка тим скијама је да заиста, заиста, не трпе таласасту стазу, односно, да вам се, ако нисте у фазону да се скијате ради вратоломија, уопште неће свидети како дивљачки одскачу преко кратких неравнина и спремно се испаљују у ваздух на сваку назнаку одскока. (Допуна после још две године искуства – ово је био искључиво мој проблем; Кад се непрекидно држе на ивицама, ове скије не занима да ли је терен таласаст или не, режу своју линију па режу – а и скије ове класе и нису за оне који их не држе на ивицама и док су на жици) Друга замерка, ако се то може сматрати замерком, је што су врло нетолерантне према грешкама скијаша – одмах почињу да протестују и „штрајкују“ на врло непријатан начин. Додуше, самим тим су и одличан учитељ. Одмах ћете уочити грешку и одмах ћете сазнати да ли сте је исправили или не.

И моооожда би ми више пријала мало краћа скија (до носа, ове су биле здраво дугачке), мада не смем ништа да кажем док не пробам.

Све остало се своди на суперлативе.

Најлакше уочљива је невероватна стабилност при већим брзинама. Оне моје мученице при јуришању крећу да тако дивљачки вибрирају да сам стално био убеђен да негде грешим (или да идем пребрзо). А ове скије имају само један режим рада – може то и брже. Друга ствар – хватање ивицама. Раде то брже и агресивније, и кад правилно утерате те ивице у снег, скије просто полете по својој кружници. Трећа ствар – смео бих да се закунем да клизну плочу раде од „брже“ пластике. Или то, или су мени очајно воскирали скије. Кад им похватате цаке, те скије лете а једина граница коју имају је ваш страх (и недостатак технике :P).

Шта се дешава са оним „отимају се“, „иду где хоће“, „умарају“… Нисам приметио прва два, уз ограду да имам знатан бициклистички стаж и да ми је због тога напор потребан за контролу скија, који би убио скијаша просечне (никакве) кондиције, много мање страшан и приметан. А да ли умарају? Па, свакако је потребно више концентрације при вожњи. А неке ствари су и лакше, кад провалите форе.

Још једна, хм, несрећна околност – не бих то назвао маном – је што тако „дивље“ скије не могу да извуку пун потенцијал без подједнако дивљих панцерица. Тренутно чучим у прилично јефтиним, али квалитетним панцерицама, које су се показале као сасвим пристојне у којекаквим околностима, али на овим скијама се види да су све панцерице чији је флекс испод стотке мртав коњ и да повраћај енергије скија, које би скијаш могао да искористи за неки маневар, у меким панцерицама завршава к'о песница у метру сунђера.

Ионако важи да су добре панцерице важније од скија. Дакле, ко реши да оде на скије више класе, не гину му и одговарајуће панцерице. А заиста добрих панцерица по малој цени нема. Дакле, замало нове скије јер је глупо купити их без нових панцерица. А толики удар на финансије у овом тренутку, иако подношљив, није баш потребан.

Тако да, откотрљаћу ову сезону на старој опреми и нишанићу летње попусте :(