За викенд смо са дневног реда скинули једну од главних ставки боравка у Шпанији – пењање бициклима на Сијера Неваду. Завршили смо мисију на 2780 метара надморске (од могућих 3300) због снега, чиме смо направили укупан непрестан успон од 2130 метара, уз просечан нагиб од 6,5% (чиме смо оборили личне рекорде највеће висине освојене бициклом и успона изведеног у једном даху)
Ово није прича о успону; то је занимљиво „нашим“ лудацима на два точка. Слике које видите (са изузетком ове изнад) настале су дан касније, кад смо се вратили да „натенане прошетамо неприступачним делом, можда и до врха“.
Извучена поука из овог излета: Немојте се зај* са високогорством ако сте испумпани. Него, вратимо се на ведрије теме.
Присутан животињски свет на врху: птице, и то у већем броју. Нисмо сигурни има ли их 2 или 3 врсте, тек, нећете бити сами док се пентрате. Током скијања смо затекли једног птичца у арктичким условима под самим врхом, тако да су тренутни услови за пернате другаре рајски, што се може видети по енергији коју улажу у певање и свађање.
Ски сезона је готова; скијалиште је утихнуло и горе влада оно што би неко назвао заглушујућом тишином а ја коначно миром. Једини звук праве птице, ретки авиони у прелету и још ређи не-викенд планинари у проласку. Слика за викенд је знатно другачија, горе је читав вашар, користе се последњи дани снега за скијање и глупирање :) Главна зона скијалишта, пре истачкана људима, сад изгледа нема ни ноћног чувара.
Него, вратимо се наслову. Не односи се на сиже успона (па чак ни пешачења на испод резерве), него на боју снега, која се може приметити и из... низије. Најпре сам мислио да се ради о специфичном преламању светлости, али из близине смо утврдили да је нешто друго у питању.
Ради се о појави о којој смо већ писали; ово се деси кад калима пређе преко планине и на снег падне жута киша. Све је запрљано, осим самог врха и једног удаљенијег гребена; да ли је тамо пао нови снег, или облаци нису били толико високи, тек, врх је и даље блиставобео. На свему испод, бела боја указује на ожиљке направљене на снегу после калиме, било да се ради о чишћеним путевима, табаним ски-стазама или макар проласку скијаша и бордера ван стазе.
Све у свему, занимљив призор. Кад тамо горе зашкиљите од умора, једино што ће вас подсетити да бисте у пешчаној пустињи је ваздух, који се, онако разређен, од шале лако удише и издише. Кад се вратите доле, чиниће вам се да удишете, како рече Цанкар у Десетици, мед.
Ово није прича о успону; то је занимљиво „нашим“ лудацима на два точка. Слике које видите (са изузетком ове изнад) настале су дан касније, кад смо се вратили да „натенане прошетамо неприступачним делом, можда и до врха“.
Извучена поука из овог излета: Немојте се зај* са високогорством ако сте испумпани. Него, вратимо се на ведрије теме.
Присутан животињски свет на врху: птице, и то у већем броју. Нисмо сигурни има ли их 2 или 3 врсте, тек, нећете бити сами док се пентрате. Током скијања смо затекли једног птичца у арктичким условима под самим врхом, тако да су тренутни услови за пернате другаре рајски, што се може видети по енергији коју улажу у певање и свађање.
Ски сезона је готова; скијалиште је утихнуло и горе влада оно што би неко назвао заглушујућом тишином а ја коначно миром. Једини звук праве птице, ретки авиони у прелету и још ређи не-викенд планинари у проласку. Слика за викенд је знатно другачија, горе је читав вашар, користе се последњи дани снега за скијање и глупирање :) Главна зона скијалишта, пре истачкана људима, сад изгледа нема ни ноћног чувара.
Него, вратимо се наслову. Не односи се на сиже успона (па чак ни пешачења на испод резерве), него на боју снега, која се може приметити и из... низије. Најпре сам мислио да се ради о специфичном преламању светлости, али из близине смо утврдили да је нешто друго у питању.
Ради се о појави о којој смо већ писали; ово се деси кад калима пређе преко планине и на снег падне жута киша. Све је запрљано, осим самог врха и једног удаљенијег гребена; да ли је тамо пао нови снег, или облаци нису били толико високи, тек, врх је и даље блиставобео. На свему испод, бела боја указује на ожиљке направљене на снегу после калиме, било да се ради о чишћеним путевима, табаним ски-стазама или макар проласку скијаша и бордера ван стазе.
Све у свему, занимљив призор. Кад тамо горе зашкиљите од умора, једино што ће вас подсетити да бисте у пешчаној пустињи је ваздух, који се, онако разређен, од шале лако удише и издише. Кад се вратите доле, чиниће вам се да удишете, како рече Цанкар у Десетици, мед.
Нема коментара:
Постави коментар